U srcu sibirske tundre, gde temperature zimi padaju i do neverovatnih –60 stepeni Celzijusa, nalaze se dva mesta koja su postala simbol ledene izdržljivosti – Ojmjakon i Verhojansk. Ova dva grada su poznata kao najhladniji naseljeni regioni na svetu, gde se svakodnevni život prilagođava ekstremnim uslovima, a jedno od osnovnih pravila preživljavanja glasi – nikada ne gasite motor svog vozila.
Gde se nalaze Ojmjakon i Verhojansk
Geografski pakao hladnoće
Ojmjakon i Verhojansk nalaze se u Republiki Saha (Jakutiji), regionu u severoistočnom delu Rusije. Ovo područje poznato je kao “Pol hladnoće”, mesto gde zimske temperature dostižu apsolutne rekorde.
- Ojmjakon leži u dolini reke Indigirke, okružen planinama koje zadržavaju hladan vazduh.
- Verhojansk se nalazi oko 675 km severozapadno od Ojmjakona, u istoimenom planinskom lancu.
Zbog svog položaja u dubokoj dolini, Ojmjakon je najhladnije stalno naseljeno mesto na Zemlji – zabeležena temperatura od –71.2°C 1933. godine i dalje stoji kao svetski rekord.
Život na –60°C: kada disanje peče i metal ledi kožu
Ekstremna hladnoća svakodnevno iskušenje
U Ojmjakonu i Verhojansku, vazduh je toliko hladan da izdisaj trenutno pretvara vlagu u ledene kristale. Ljudi ne mogu dugo stajati napolju jer koža počinje da “puca”, a disanje postaje bolno.
U takvim uslovima, svaka greška može biti fatalna – automobil koji se ugasi, voda koja se zaboravi uneti, ili grejanje koje ne radi, znače ozbiljan rizik od smrzavanja.
Zašto vozila ne smeju da se gase
Motor mora stalno raditi – pravilo preživljavanja
U Ojmjakonu i Verhojansku, vozači nikada ne gase motor zimi, čak ni kada parkiraju na duže vreme. Razlog je jednostavan:
na –50°C ili niže, motor se više ne može upaliti, čak ni uz najjače akumulatore i pomoćne uređaje.
Kada bi se motor ugasio:
- Ulje bi se pretvorilo u gustu masu sličnu vosku.
- Dizel gorivo bi se kristalisalo i zapušilo filtere.
- Akumulator bi izgubio sav napon u nekoliko minuta.
Zbog toga je uobičajeno da kamioni, autobusi i čak privatni automobili rade 24 časa dnevno, često po nekoliko meseci bez gašenja.
Kako stanovnici održavaju vozila u funkciji
Specijalna goriva i improvizovani sistemi
Stanovnici Ojmjakona i Verhojanska koriste posebne zimske verzije dizela, obogaćene aditivima koji sprečavaju smrzavanje. Mnogi imaju i termalne prekrivače za motore, a vozila se povezuju na spoljašnje grejače koji održavaju toplotu.
Trikovi lokalnih vozača:
- Motori se prekrivaju debelim slojem ćebadi i cerada.
- Gorivo se drži u zatvorenim, izolovanim prostorima.
- Menjači i diferencijali se podmazuju uljem za ekstremne temperature.
U mestima kao što je Ojmjakon, čak i benzinske pumpe rade na poseban režim – gorivo se toči u zatvorenim prostorima kako se ne bi zaledilo u crevima.
Infrastruktura u večitom ledu
Kuće, putevi i instalacije
Većina kuća u Ojmjakonu i Verhojansku je podignuta na stubovima – tlo ispod njih je permafrost (trajno zaleđeno zemljište), koje se ne sme topiti jer bi objekti propali.
Voda i kanalizacija se često sprovode iznad zemlje, u cevima obloženim izolacijom i grejnim kablovima.
Putevi su tvrdi kao kamen, a so i pesak ne pomažu mnogo – led je sastavni deo svakog puta.
Kako izgleda svakodnevica na –60°C
Odmrzavanje i opstanak
- Voda se kuva jer se cevi često zamrzavaju.
- Hrana se čuva napolju, bez frižidera – sve je ionako smrznuto.
- Ljudi se oblače u više slojeva krzna i termalne odeće, često po 7–8 slojeva.
- U školama se nastava otkazuje tek kad temperatura padne ispod –55°C!
Za mnoge posetioce, osećaj hladnoće u Ojmjakonu je neverovatan – metalna kvaka može zalepiti kožu, a mobilni telefoni se gase posle par sekundi napolju.
Ekonomija i prevoz u “polu hladnoće”
I pored uslova koji deluju nemogućim, Ojmjakon i Verhojansk imaju razvijen transport robe, lov, stočarstvo i rudnike. Kamioni voze po “Putem kostiju” – legendarnoj ruti koja prolazi kroz zaleđene doline Jakutije.
Vozači kamiona koriste posebne zimske gume i metalne lance, a u kabinama su uvek tople ćebadi, hrana i gorivo. Motor se nikada ne gasi, a rezervoari se noću dodatno izoliraju.
Turizam u najhladnijem mestu na svetu
Iako ekstremno hladni, Ojmjakon i Verhojansk privlače turiste avanturiste iz celog sveta. Ljudi dolaze da iskuse najhladniji dah planete, da se fotografišu uz termometar koji pokazuje –60°C i da probaju lokalne specijalitete – sirovu ribu zamrznutu na snegu, poznatu kao stroganina.
Turističke agencije iz Jakutska organizuju ture s vozilima posebno pripremljenim za ekstremne uslove. Tokom zime, svaka ekspedicija je test i za vozila i za ljude.
Zanimljivosti o Ojmjakonu i Verhojansku
Ojmjakon – “Zemlja koja se nikada ne topi”
- Stanovništvo: oko 500 ljudi.
- Rekordna temperatura: –71.2°C.
- Leta su kratka – temperatura retko prelazi +15°C.
Verhojansk – rival u hladnoći
- Stanovništvo: oko 1.300 ljudi.
- Rekordna temperatura: –67.8°C.
- Iako hladan, leti zna da dostigne i +30°C – što ga čini mestom s najvećim temperaturnim rasponom na planeti.
Zaključak: život u zoni večitog leda
Ojmjakon i Verhojansk nisu samo najhladniji gradovi u Rusiji, već i svedočanstvo izdržljivosti i prilagodljivosti čoveka.
U mestima gde se automobili ne gase danima, gde metal puca na dodir, a dah se pretvara u sneg, stanovnici i dalje žive, rade i osmehuju se.
Za njih, motor koji ne staje nije luksuz – to je garant života. U svetu gde većina traži toplinu, ovi ljudi su pronašli način da opstanu u večitoj hladnoći i da iz nje naprave svoj dom.
Leave a Reply