Kada govorimo o radu motora sa unutrašnjim sagorevanjem, često pominjemo klipove, ventile, turbine i sve te moderne tehnologije koje čine automobil snažnim. Ali u samom srcu svega nalazi se radilica – komponenta koja pretvara eksplozivnu energiju goriva u obrtni moment, tj. u pokret točkova. Bez radilice, motor bi bio samo skup beskorisnih delova.
U nastavku ćemo objasniti šta je radilica, kako funkcioniše, koje vrste postoje, od čega je napravljena i zašto je njeno stanje ključno za dugovečnost motora.
Osnovna uloga radilice
Radilica (engl. crankshaft) je glavna osovina motora koja pretvara pravolinijsko kretanje klipova u rotaciono kretanje.
Kada gorivo eksplodira u cilindru, klip se pomera nadole. Taj pokret preko klipnjače (povezne šipke) prenosi se na radilicu, koja taj linearni pokret pretvara u obrtanje. Upravo to rotaciono kretanje koristi se za pokretanje menjača, točkova i svih ostalih sistema automobila.
Drugim rečima – radilica je ono što motoru daje život.
Građa radilice
Radilica je kompleksno izrađena metalna osovina sa više savijenih i izbočenih delova. Njena konstrukcija mora da izdrži ogromna opterećenja i visoke obrtaje.
Glavni delovi radilice su:
- Glavna vratila (ležajevi) – oslanjaju se na blok motora i omogućavaju okretanje.
- Korenski čepovi (klinovi) – povezuju se sa klipnjačama.
- Protivteže – služe za balansiranje osovine i smanjenje vibracija.
- Zupčanik pogona – prenosi rotaciju na bregastu osovinu i druge komponente.
- Ulazni i izlazni kraj – na jednom kraju se nalazi zamajac (povezan s kvačilom), a na drugom kaiševi koji pokreću pomoćne sisteme (alternator, pumpu vode, servo itd.).
Kako radilica funkcioniše?
U četvorotaktnom motoru, svaki cilindar tokom eksplozije stvara udarni impuls koji gura klip nadole. Taj impuls kroz klipnjaču pokreće radilicu.
Kako se cilindri pale jedan za drugim u tačno određenom redosledu (npr. 1-3-4-2 kod četvorocilindarskih motora), radilica se okreće ravnomerno i stvara kontinuirano obrtanje.
To kretanje zatim prelazi na zamajac, a potom preko kvačila i menjača na pogonske točkove. Dakle, svaki obrtaj radilice znači – jedan korak automobila unapred.
Vrste radilica
Zavisno od konstrukcije motora, razlikuju se tri osnovna tipa radilica:
- Jednodelne radilice – izrađene iz jednog komada, najčešće kod automobila i motocikala.
- Sastavljene radilice – kod nekih dvotaktnih i industrijskih motora, mogu se rastaviti.
- Modularne radilice – kod visokih performansi, izrađene iz više precizno spojenih segmenata radi smanjenja mase i vibracija.
Materijali od kojih se pravi radilica
S obzirom na to da trpi ogroman pritisak i toplotu, radilica se izrađuje od visokolegiranog čelika ili nodularnog liva. Kod sportskih i trkačkih motora koristi se kovani čelik ili čak titanijum, koji pružaju visoku čvrstoću uz manju masu.
Površina ležajeva i vratila dodatno se kaljuje ili nitrira, čime se postiže otpornost na trošenje i savijanje.
Značaj balansa radilice
Balansiranje radilice je izuzetno važno. Nepravilno izbalansirana radilica stvara vibracije koje mogu oštetiti ležajeve, blok motora i menjač. Zato svaka radilica ima precizno izrađene protivteže, a balans se proverava na specijalnim mašinama pre ugradnje u motor.
Znakovi oštećene radilice
Ako dođe do problema s radilicom, posledice mogu biti ozbiljne. Evo nekoliko simptoma koji ukazuju na kvar:
- Kucanje iz donjeg dela motora (tzv. „ležaj radilice lupa“)
- Pad pritiska ulja
- Vibracije na višim obrtajima
- Metalne opiljke u ulju
- Teško paljenje motora
U ovim slučajevima potrebno je odmah zaustaviti vozilo i proveriti stanje ležajeva i uljnog sistema. Pukla ili oštećena radilica često znači potpuni remont motora.
Održavanje i produžavanje veka radilice
Da bi radilica trajala što duže, ključne su tri stvari:
- Redovna promena ulja i filtera – čisto ulje sprečava habanje ležajeva.
- Provera pritiska ulja – nizak pritisak direktno ugrožava radilicu.
- Korišćenje motornog ulja odgovarajuće viskoznosti – svaka marka motora ima tačne specifikacije koje treba poštovati.
Uz pravilno održavanje, radilica može trajati i više od 400.000 kilometara, bez potrebe za zamenom.
Radilica i bregasta osovina – tim koji diše zajedno
Radilica i bregasta osovina rade u savršenoj sinhronizaciji. Zupčasti kaiš ili lanac povezuje ih tako da se bregasta okreće tačno upola sporije od radilice.
Ako dođe do pucanja kaiša, sinhronizacija se gubi, ventili mogu udariti u klipove i oštetiti motor – zato je redovna zamena zupčastog kaiša ključna.
Zaključak
Radilica je doslovno kičma motora. Ona je ta koja pretvara eksplozivnu energiju goriva u snagu koja pokreće automobil. Iako je skrivena duboko u bloku motora, njen značaj je ogroman – bez nje, nijedan klip ne bi mogao da prenese energiju, nijedan točak da se okrene.
U svetu mehanike, radilica je simbol pouzdanosti, snage i preciznosti. Ako je motor srce automobila, onda je radilica – njegova arterija koja neprekidno pumpa snagu kroz sve sisteme.
Leave a Reply