Automobilsko tržište na Balkanu u poslednjih nekoliko godina prolazi kroz značajne promene, a najnoviji podaci iz Bosne i Hercegovine privukli su veliku pažnju javnosti. Prema zvaničnim statistikama, novi automobili u BiH beleže rast prodaje i registracija od 9,2% samo u julu 2025. godine u odnosu na isti period prošle godine. Ovaj podatak posebno je zanimljiv ako se uzme u obzir složen ekonomski kontekst u kojem se zemlja nalazi, rast cena polovnih vozila, kao i postepeni prelazak ka elektrifikaciji auto-industrije.
U nastavku ćemo detaljno analizirati razloge ovog rasta, navesti najprodavanije modele i brendove, osvrnuti se na ekonomske i društvene faktore, te pokušati prognozirati budućnost tržišta novih vozila u Bosni i Hercegovini.
Tržište novih automobila u BiH – gde se trenutno nalazimo?
Bosna i Hercegovina tradicionalno ima dominantno tržište polovnih vozila. Građani su decenijama radije birali polovne modele uvežene iz Nemačke, Austrije i drugih zapadnoevropskih zemalja, pre svega zbog niže cene i jednostavnijeg održavanja. Međutim, poslednjih godina situacija se menja – polovni automobili više nisu toliko povoljni, a sve strožiji ekološki standardi nameću ograničenja za starija vozila.
U tom kontekstu, novi automobili u BiH dobijaju sve veću pažnju. Statistika od 9,2% rasta u julu 2025. godine potvrđuje da kupci polako shvataju dugoročne benefite kupovine novih vozila – od garancija i sigurnosnih tehnologija do povoljnijih uslova finansiranja koje nude banke i leasing kuće.
Ključni faktori rasta
1. Porast životnog standarda
Iako se često govori o izazovima u ekonomiji, primetan je rast plata u određenim sektorima, posebno u IT industriji, trgovini i državnim službama. Deo tog povećanja kupovne moći usmeren je na kupovinu novih vozila.
2. Povoljni krediti i leasing
Banke u BiH poslednjih meseci nude posebne programe za finansiranje kupovine automobila, sa kamatnim stopama znatno nižim nego ranije. Leasing kuće, s druge strane, omogućavaju fleksibilnije otplate, što nove automobile u BiH čini dostupnijim prosečnom kupcu.
3. Ekološki standardi i zabrane za stara vozila
Gradovi poput Sarajeva i Banjaluke razmatraju uvođenje zona niske emisije, što znači da će stariji dizelaši imati sve manje mogućnosti za nesmetano kretanje. Kupci zato sve češće razmišljaju unapred i biraju vozila koja zadovoljavaju Euro 6 standard ili električne i hibridne modele.
4. Atraktivne ponude proizvođača
U julu je na snazi bilo nekoliko velikih promotivnih akcija uvoznih kuća – popusti na lager vozila, produžene garancije i besplatni servisi tokom prve tri godine vožnje. Sve to je direktno uticalo na veći broj prodatih i registrovanih automobila.
Koji modeli se najviše prodaju?
Najveći deo rasta odnosi se na kompaktne automobile i SUV modele, što nije iznenađenje jer su upravo ti segmenti najtraženiji u Evropi.
- Škoda Octavia i Škoda Karoq – već godinama među najprodavanijima, sada uz nove akcijske pakete opreme.
- Dacia Duster – zahvaljujući povoljnoj ceni i robusnosti, beleži konstantan rast.
- Toyota Corolla i Toyota Yaris Cross – hibridni modeli koji privlače kupce željne uštede na gorivu i nižih taksi.
- Hyundai Tucson i Kia Sportage – korejski SUV-ovi osvajaju tržište zahvaljujući bogatoj opremi za razumnu cenu.
Udeo električnih automobila je i dalje mali, ali raste. Najviše se kupuju modeli poput Volkswagen ID.3, Hyundai Kona Electric i Renault Megane E-Tech, često uz subvencije i popuste.
Poređenje sa regionom
Rast od 9,2% u BiH podudara se sa sličnim trendovima u regionu. U Hrvatskoj je potražnja za novim automobilima porasla zahvaljujući subvencijama za električna vozila, dok je u Sloveniji značajan rast zabeležen u segmentu hibrida. Srbija takođe beleži postepeni porast, ali uz ograničenja vezana za kupovnu moć stanovništva i manji broj subvencija.
Ovakva poređenja pokazuju da se novi automobili u BiH uklapaju u širi evropski trend rasta potražnje za savremenim, bezbednijim i ekološki prihvatljivijim vozilima.
Društveni i ekonomski efekti
Rast registracija novih vozila ne znači samo bolju prodaju za auto-kuće. On ima šire društvene i ekonomske posledice:
- Bezbednost na putevima – nova vozila donose moderne sigurnosne sisteme (ADAS, lane assist, automatsko kočenje), što smanjuje broj nesreća.
- Manje zagađenje – nova vozila ispunjavaju više standarde i troše manje goriva.
- Jačanje ekonomije – veća prodaja znači više zaposlenih u servisu, prodaji i osiguranju.
- Promena mentaliteta kupaca – prelazak sa logike „kupujem jeftin polovnjak“ na logiku „investiram u novo vozilo i dugoročno štedim“.
Šta nas očekuje u budućnosti?
Ako se ovakav trend nastavi, očekuje se da će do 2030. godine u BiH odnos novih i polovnih vozila biti znatno izbalansiraniji. Dok su sada polovni automobili i dalje dominantni, novi automobili u BiH sve više zauzimaju svoje mesto zahvaljujući kombinaciji ekoloških propisa, ekonomskih podsticaja i promenjenih potreba kupaca.
Velika pitanja za budućnost biće:
- Da li će država uvesti direktne subvencije za kupovinu električnih automobila?
- Koliko će infrastruktura za punjenje EV vozila pratiti trend rasta?
- Hoće li polovni automobili iz EU nastaviti da drže visoku cenu, čime će novi postati još atraktivniji?
Zaključak
Podatak da je u julu 2025. godine zabeležen rast od 9,2% jasno pokazuje da novi automobili u BiH više nisu luksuz rezervisan za mali broj građana, već realna opcija za širi sloj kupaca. Kombinacija povoljnijih kredita, atraktivnih ponuda proizvođača, strožih ekoloških standarda i porasta kupovne moći stvorila je uslove za ovakav skok.
Ostaje da se vidi da li je ovaj trend samo kratkoročni rezultat promotivnih kampanja ili početak dugoročnog zaokreta u automobilskom tržištu BiH. Ako se nastavi, moglo bi se desiti da za nekoliko godina u saobraćaju dominiraju ne polovni, već potpuno novi automobili u BiH, što bi značilo i bezbednije puteve, manju emisiju štetnih gasova i moderniju auto-kulturu u zemlji.
Leave a Reply