Bezbednost u saobraćaju decenijama je jedan od glavnih prioriteta proizvođača vozila. Airbag, ABS, ESP i asistencije za vozača danas se podrazumevaju, ali put do savremenih sistema bio je ispunjen eksperimentima koji su često delovali čudno, pa čak i bizarno. U želji da se smanji broj povreda i nesreća, pojedini proizvođači su u serijsku proizvodnju ugradili bezbednosna rešenja koja su odstupala od svega poznatog. Neka od njih bila su ispred svog vremena, dok su druga ostala zapamćena kao neobični pokušaji koji nikada nisu zaživeli.
Bezbednosni sistemi koji su zbunjivali vozače
Tokom istorije automobilske industrije, brojni sistemi su uvedeni sa dobrom namerom, ali su izazivali više pitanja nego poverenja kod vozača.
Automatski pojasevi koji „love“ putnike
Jedan od najpoznatijih čudnih bezbednosnih sistema bili su automatski sigurnosni pojasevi, popularni tokom osamdesetih i devedesetih godina. Umesto klasičnog vezivanja, pojas se automatski pomerao duž vrata kada bi se vrata zatvorila. Ideja je bila da se poveća upotreba pojaseva, ali u praksi su ovi sistemi često bili spori, bučni i neprijatni, a kod nekih modela čak i opasni u slučaju kvara.
Vazdušni jastuci za kolena kao pionirski eksperiment
Iako su danas koleni airbagovi sasvim normalni, prvi pokušaji njihove primene delovali su čudno. U ranim verzijama, položaj i tvrdoća jastuka nisu bili optimalni, pa su vozači imali osećaj da ih automobil „udara“ ispod volana. Ipak, ovaj neobični bezbednosni sistem postavio je temelje za modernu zaštitu donjih ekstremiteta.
Sistemi koji su pokušavali da preuzmu kontrolu
Neki proizvođači otišli su korak dalje i pokušali da vozilo samo reaguje na opasnost, čak i pre nego što vozač shvati šta se dešava.
Automatsko zaključavanje vrata pri brzini
U pojedinim modelima iz prošlih decenija vrata su se automatski zaključavala čim vozilo pređe određenu brzinu. Iako je cilj bio sprečavanje otvaranja vrata tokom vožnje, mnogi su ovaj bezbednosni sistem doživljavali kao klaustrofobičan, naročito u hitnim situacijama kada je brz izlazak iz vozila bio neophodan.
Mehanički sistemi za korekciju upravljanja
Pre pojave elektronskih asistencija, postojali su pokušaji mehaničkog „ispravljanja“ putanje vozila. Ovi sistemi su preko složenih poluga pokušavali da vrate volan u pravac, što je kod vozača izazivalo osećaj borbe sa automobilom. Iako su bili bezbednosni sistemi po definiciji, u praksi su često zbunjivali i nervirali vozače.
Neobični pokušaji zaštite putnika
U potrazi za većom bezbednošću, neki proizvođači su eksperimentisali sa rešenjima koja su delovala gotovo futuristički.
Spoljni vazdušni jastuci
Ideja o spoljnim airbagovima pojavila se mnogo pre nego što je tehnologija bila spremna. Prvi koncepti podrazumevali su jastuke koji se aktiviraju spolja, kako bi ublažili udarac pre kontakta sa kabinom. Iako su delovali revolucionarno, problemi sa pouzdanošću i troškovima učinili su da ovaj bezbednosni sistem ostane retkost.
Aktivni poklopci motora
Aktivni poklopci motora, koji se podižu prilikom udara u pešaka, nekada su smatrani čudnim i nepotrebnim. Vozači su se pitali zašto se automobil „otvara sam od sebe“. Danas je ovaj sistem prihvaćen kao efikasan način smanjenja povreda pešaka, ali u ranim fazama izazivao je nevericu.
Bezbednosni sistemi koji su delovali zastrašujuće
Pojedina rešenja bila su toliko neobična da su više plašila nego umirivala vozače.
Glasovna upozorenja sa pretnjom
Neki rani sistemi upozorenja koristili su sintetičke glasove koji su zvučali hladno i autoritativno. Umesto smirenog saveta, vozač je dobijao gotovo naredbu da stane ili smanji brzinu, što je kod mnogih izazivalo stres i paniku.
Vizuelni alarmi sa jakim svetlom
Postojali su bezbednosni sistemi koji su u slučaju opasnosti aktivirali izuzetno jaka svetla unutar kabine. Iako je cilj bio da se privuče pažnja, naglo bljeskanje često je imalo suprotan efekat, ometajući vozača u kritičnom trenutku.
Sistemi ispred svog vremena
Nisu svi čudni bezbednosni sistemi bili neuspešni. Neki su jednostavno stigli prerano.
Preteče autonomnog kočenja
Rani sistemi automatskog kočenja koristili su primitivne senzore i često su reagovali kasno ili nepotrebno. Iako su tada smatrani čudnim i nepouzdanim, danas su njihovi naslednici ključni deo savremene bezbednosti.
Kamere umesto retrovizora
Prvi pokušaji zamene retrovizora kamerama delovali su futuristički i nepraktično. Kašnjenje slike i loša rezolucija činili su ovaj bezbednosni sistem čudnim izborom, ali današnja tehnologija pokazuje da je ideja bila ispravna.
Zašto su ovi sistemi važni danas
Iako mnogi od ovih bezbednosnih sistema deluju smešno ili nepraktično iz današnje perspektive, oni su važan deo evolucije automobilske bezbednosti. Svaki neuspeh doneo je nova saznanja, a svaka čudna ideja pomerila je granice mogućeg.
Lekcije iz neobičnih rešenja
Automobilska industrija je kroz ove eksperimente naučila kako vozači reaguju na tehnologiju, koliko je važno poverenje i koliko ergonomija utiče na bezbednost. Današnji sofisticirani sistemi nastali su upravo na temeljima ovih ranih pokušaja.
Zaključak
Najčudniji fabrički bezbednosni sistemi ikada ugrađeni možda nisu uvek bili uspešni, ali su igrali ključnu ulogu u razvoju bezbednosti vozila. Između hrabrih ideja i praktičnih rešenja, industrija je pronašla balans koji danas spašava živote. Ono što je nekada delovalo neobično, danas je često standard, podsećajući da napredak gotovo uvek počinje eksperimentom.
Leave a Reply