Vozači koji žele da uštede na gorivu često razmišljaju o prelasku na gasni pogon, ali tu se odmah javlja pitanje – metan ili plin?
Iako se oba koriste kao alternativna goriva, između njih postoji velika razlika u hemijskom sastavu, načinu skladištenja, potrošnji i isplativosti.
Razumevanje tih razlika može pomoći da se napravi pravi izbor, jer ono što je bolje za jedno vozilo, ne mora biti idealno za drugo.
Osnovna razlika između metana i plina
Metan (CNG – Compressed Natural Gas)
Metan, poznat i kao komprimovani prirodni gas (CNG), sastoji se uglavnom od metana (CH₄).
On se skladišti pod veoma visokim pritiskom – i do 200 bara, što zahteva čvrste čelične boce.
Prednosti metana:
- Ekološki čistije gorivo – manje CO₂ emisije
- Manje troši motor i ulje
- Duži vek trajanja motora
Nedostaci:
- Manji domet po rezervoaru
- Manje razvijena mreža punionica u Srbiji i regionu
- Veća težina boca i manji prtljažnik
Plin (LPG – Liquefied Petroleum Gas)
Plin, poznat kao TNG ili auto-gas, sastoji se od propana i butana.
Skladišti se u tečnom stanju pod niskim pritiskom (oko 8–10 bara), što ga čini praktičnijim za ugradnju i upotrebu.
Prednosti plina:
- Jednostavnija i jeftinija ugradnja
- Veći broj punionica
- Veći domet po rezervoaru
Nedostaci:
- Nešto veće emisije od metana
- Blago povećana potrošnja u poređenju sa benzinom
- Potreba za redovnim podešavanjem sistema
Ugradnja i troškovi sistema
Ugradnja plinskog sistema (LPG) je mnogo pristupačnija – cene se kreću od 500 do 900 evra, dok metanski sistemi (CNG) mogu dostići i preko 1500 evra zbog specifičnih boca i pritiska.
Kod plina, boca se lako montira u gepek ili umesto rezervnog točka, dok kod metana boca mora biti ojačana i sertifikovana, često zauzimajući veći prostor.
Ugradnja oba sistema mora biti obavljena u ovlašćenom servisu, jer svaka greška u spojevima ili ventilima može predstavljati ozbiljan bezbednosni rizik.
Performanse i potrošnja
Metan
Metan ima veću oktansku vrednost (oko 120), što znači da motor može raditi sa većim stepenom kompresije bez detonacija.
Međutim, njegova energetska gustina je manja, pa vozilo troši više gasa po kilometru.
U praksi, automobil na metan troši oko 6–7 kg na 100 km, što je i dalje izuzetno ekonomično.
Plin
Plin ima nešto nižu oktansku vrednost (oko 100), ali nudi bolju dostupnost i praktičnost.
Prosečna potrošnja plina je oko 20% veća od benzina, ali zbog niske cene goriva, troškovi po kilometru su manji.
Na primer, automobil koji troši 8 litara benzina može na plin trošiti oko 9,5–10 litara LPG-a, ali cena vožnje i dalje ostaje oko 40–50% jeftinija od benzina.
Održavanje i dugovečnost motora
Mnogi vozači strahuju da će plin ili metan skratiti vek motora – ali to nije tačno ako je sistem pravilno ugrađen i podešen.
Metan sagoreva čistije, pa motor i ulje ostaju duže u dobrom stanju.
Plin je nešto „topliji“ prilikom sagorevanja, pa kod starijih motora može izazvati veće habanje ventila ako ne postoji dodatno podmazivanje.
Zato noviji plinski sistemi imaju lubrikator (ventil saver) koji štiti motor.
Redovno servisiranje sistema (filteri, creva, ventili) garantuje dug rad bez problema.
Bezbednost sistema
Oba sistema – i metan i plin – imaju više sigurnosnih ventila i regulatora pritiska.
Kod metana je pritisak mnogo veći, ali i boce su konstruisane da izdrže i do 300 bara, pa su realno bezbednije od rezervoara benzina.
Kod plina, sistem ima ventile koji se automatski zatvaraju u slučaju požara ili prekida dovoda goriva.
Važno je da se svaka instalacija redovno pregleda – najmanje jednom godišnje ili na svakih 10.000–15.000 kilometara.
Domet i dostupnost punionica
Metan
Najveći problem metana je nedostatak punionica – u Srbiji ih ima svega nekoliko (uglavnom u Beogradu, Novom Sadu i Nišu).
Zbog toga je metan idealniji za flote i gradska vozila koja se vraćaju u bazu, a ne za duža putovanja.
Plin
Plin je dostupan gotovo na svakoj većoj pumpi u Srbiji i regionu.
To ga čini daleko praktičnijim za vozače koji prelaze velike relacije.
Domet vozila na plin može dostići i 500–700 kilometara po rezervoaru, dok kod metana to obično iznosi 250–350 km.
Ekonomičnost i isplativost
Ako gledamo čistu uštedu, oba sistema nude značajne prednosti u odnosu na benzin.
U proseku:
- Plin smanjuje troškove goriva za oko 45–50%
- Metan smanjuje troškove čak do 60%, ali uz ograničenja u dometu
Za vozače koji prelaze više od 15.000 km godišnje, ulaganje u gasni sistem se isplati već u prvih 12 do 18 meseci.
Ekologija i emisije
U pogledu ekologije, metan je čistiji izbor – ima manje emisije ugljen-dioksida, čestica i azotnih oksida.
Zato se koristi u javnom prevozu, kod gradskih autobusa i službenih vozila.
Plin jeste nešto „prljaviji“, ali i dalje proizvodi do 20% manje emisija od benzina.
U oba slučaja, prelazak sa klasičnog goriva znači manji ugljeni otisak i čistiju životnu sredinu.
Zaključak: metan ili plin – šta izabrati?
Na kraju, izbor između metana i plina zavisi od načina korišćenja automobila i dostupnosti infrastrukture.
Ako često vozite na duže relacije i želite jednostavno snabdevanje – plin (LPG) je bolji izbor.
Ako imate pristup metanskoj stanici i želite maksimalnu ekologiju i ekonomičnost – metan (CNG) je pravi put.
U oba slučaja, uz pravilnu ugradnju i održavanje, vaš automobil može postati jeftiniji za vožnju, tiši i ekološki prihvatljiviji, bez žrtvovanja performansi.
Leave a Reply