Morska voda je neizbežan element svakog broda, jahte ili katamarana. Iako omogućava plovidbu, istovremeno predstavlja i jedan od najvećih izazova za dugovečnost plovila. Njena hemijska svojstva i sastav uzrokuju različite oblike korozije, naslaga i oštećenja na koritu. Zbog toga je važno razumeti kako morska voda deluje na materijale od kojih se brodovi prave i na koji način se ta šteta može sprečiti ili ublažiti.
Uticaj morske vode na korito plovila zavisi od više faktora: vrste materijala, kvaliteta zaštite, temperature mora, saliniteta i dužine boravka u vodi. Redovno održavanje i pravilna zaštita mogu značajno produžiti vek trajanja svakog plovila.
Hemijski sastav i osobine morske vode
Morska voda sadrži visoku koncentraciju soli, pre svega natrijum-hlorida, kao i magnezijum, kalcijum, sumpor i brojne mikroelemente. Ovaj sastav čini morsku vodu hemijski agresivnom, naročito u kombinaciji sa kiseonikom i vlagom iz vazduha. So deluje kao elektrolit, što ubrzava proces galvanske korozije na metalnim površinama.
U praksi to znači da morska voda ne deluje samo spolja, već prodire u sitne pukotine i površinske slojeve boje ili zaštitnih premaza. Ako se taj sloj ošteti, so i kiseonik započinju hemijsku reakciju koja polako nagriza metal, kompozit ili drvo, u zavisnosti od vrste plovila.
Uticaj na metalna korita
Metalna korita, posebno ona izrađena od čelika ili aluminijuma, najosetljivija su na dejstvo morske vode. Kod čeličnih brodova dolazi do oksidacije, poznate kao rđa. Proces počinje na mikroskopskom nivou, ali se vremenom širi i stvara vidljive naslage korozije koje slabe strukturu metala.
Kod aluminijumskih plovila korozija je drugačija — reč je o galvanskoj koroziji, koja nastaje kada morska voda dođe u kontakt sa različitim metalima. Na primer, ako se aluminijumsko korito spoji sa čeličnim zavrtnjima, morska voda deluje kao provodnik, pa dolazi do razmene jona i oštećenja aluminijuma. Zato je važno da svi spojevi budu pravilno izolovani i da se koriste odgovarajući antikorozivni premazi.
Uticaj na fiberglas i kompozitne materijale
Plovila izrađena od fiberglasa i kompozitnih materijala imaju znatno veću otpornost na dejstvo morske vode. Ipak, ni ona nisu potpuno imuna. Tokom vremena, so i vlaga mogu prodrti kroz mikropukotine u gelcoatu (spoljašnjem zaštitnom sloju), što dovodi do osmoze. To je proces u kojem voda ulazi u unutrašnju strukturu materijala, uzrokujući mehuriće, deformacije i gubitak čvrstoće.
Redovno poliranje i nanošenje zaštitnog sloja smole sprečavaju ovaj proces. Takođe, pravilno sušenje i čuvanje plovila izvan vode tokom zimskih meseci smanjuje rizik od oštećenja uzrokovanih dugotrajnim delovanjem morske vode.
Biološki uticaji morske vode
Morska voda ne deluje samo hemijski, već i biološki. Na površini korita često se talože mikroorganizmi, alge i školjke. Ova pojava se naziva biofouling, a posledica je smanjenje hidrodinamičnih svojstava plovila. Drugim rečima, korito postaje hrapavo, što povećava otpor vode i troškove goriva.
Naslage algi i školjki mogu se pojaviti već nakon nekoliko nedelja u moru, posebno u toplijim klimama. Ako se ne uklone na vreme, mogu ozbiljno oštetiti zaštitni premaz i ubrzati koroziju. Zato se na dno plovila nanose antifouling premazi, specijalne boje koje sprečavaju razvoj morskih organizama na površini trupa.
Mehaničko trošenje i mikrooštećenja
Morska voda često sadrži pesak, mulj i sitne čestice koje pri kretanju plovila mogu delovati kao abraziv. Tokom plovidbe, naročito u plitkim ili priobalnim zonama, ove čestice udaraju o korito i vremenom stvaraju mikrooštećenja. Takva oštećenja, iako na prvi pogled neprimetna, postaju ulazne tačke za vlagu i so, čime se započinje proces korozije.
Zbog toga se preporučuje redovna vizuelna inspekcija trupa, posebno nakon svake sezone. Sitne ogrebotine i oštećenja treba odmah prefarbati ili zaštititi odgovarajućim materijalom.
Zaštita korita od morske vode
Zaštita korita plovila od uticaja morske vode obuhvata nekoliko koraka. Prvi i najvažniji je nanošenje antikorozivnih premaza. Ovi premazi stvaraju barijeru između metala i vode, sprečavajući hemijsku reakciju. Kod kompozitnih plovila, dodatna zaštita postiže se premazivanjem gelcoata i redovnim poliranjem.
Drugi korak je korišćenje cink-anoda (tzv. „žrtvenih anoda“) kod metalnih brodova. Cink se postavlja na mestima gde je najizraženija korozija, jer on prvi reaguje sa morskom vodom i na taj način štiti ostatak konstrukcije. Ove anode se periodično menjaju, jer se tokom vremena troše.
Treći važan korak je redovno pranje plovila slatkom vodom nakon svake plovidbe. Na taj način se uklanja sloj soli koji ostaje na površini i sprečava njegovo dugotrajno delovanje.
Održavanje i prevencija
Najefikasniji način da se umanji negativan uticaj morske vode jeste preventivno održavanje. To podrazumeva redovne preglede trupa, čišćenje naslaga i obnavljanje zaštitnih premaza. Jednom godišnje preporučuje se vađenje plovila iz vode i temeljna inspekcija korita.
Vlasnici koji redovno sprovode ove mere ne samo da produžavaju vek svog plovila, već i smanjuju troškove goriva i servisiranja. Čisto i glatko korito znači manji otpor, veću brzinu i bolju efikasnost.
Zaključak
Morska voda je neizbežan, ali i zahtevni pratilac svakog plovila. Njeno delovanje je postojano i neprestano, pa samo redovna zaštita i održavanje mogu obezbediti dugotrajan i bezbedan rad broda. Bilo da je reč o čeličnim, aluminijumskim ili kompozitnim trupovima, osnovni cilj je isti – sprečiti koroziju, naslage i osmozu.
Razumevanje načina na koji morska voda utiče na korito plovila omogućava da se svaka jahta, jedrilica ili katamaran održi u optimalnom stanju. Uz pravilnu negu, čak i najzahtevniji morski uslovi postaju izazov koji se lako savladava.
Leave a Reply