U trenutku kada se tržište automobila polako oporavlja od prethodnih godina pandemije, automobilska industrija ponovo je u krizi zbog čipova. Ova situacija pokazuje koliko je svet proizvodnje automobila postao zavisan od tehnologije i globalnog lanca snabdevanja.
Bez čipova — nema automobila. Jednostavno.
Kako je sve počelo
Problemi sa nedostatkom čipova prvi put su ozbiljno pogodili automobilsku industriju 2020. godine, tokom pandemije. Tada su fabrike zatvarane, proizvodnja je bila usporena, a potražnja za elektronskim uređajima naglo je porasla.
Laptopovi, telefoni, televizori i konzole postali su prioritet za proizvođače čipova. Automobilski sektor, koji je u tom trenutku smanjio porudžbine, našao se u nepovoljnoj poziciji kada se tržište ponovo otvorilo.
Danas, nekoliko godina kasnije, situacija se ponavlja. Globalni problemi u transportu, geopolitičke tenzije i smanjeni kapaciteti proizvodnje u Aziji ponovo su doveli do toga da automobilska industrija trpi zbog nestašice čipova.
Šta tačno nedostaje
U pitanju nisu samo najmoderniji čipovi koji se koriste u naprednim sistemima autonomne vožnje. Naprotiv, najviše nedostaju osnovni mikrokontroleri, koji se koriste u gotovo svakom delu automobila.
Bez njih ne rade sistemi poput:
- ABS-a
- senzora za pritisak u gumama
- električnih podizača stakala
- upravljačkih modula motora
- sistema za grejanje i klimatizaciju
Drugim rečima — čip je danas u svakom delu automobila, od brisača do motora.
Uticaj na proizvodnju
Zbog nestašice čipova, brojne fabrike su ponovo prinuđene da smanje ili privremeno zaustave proizvodnju.
Volkswagen, Stellantis, Renault, Ford i Toyota već su potvrdili da se suočavaju sa ozbiljnim kašnjenjima i da su mnogi modeli na čekanju. Neke fabrike rade u smenama, dok druge proizvode vozila bez određenih elektronskih komponenti, koje se kasnije naknadno ugrađuju.
Prema podacima organizacije AutoForecast Solutions, tokom 2025. godine moglo bi biti proizvedeno više od 3 miliona automobila manje nego što je planirano — upravo zbog problema sa čipovima.
Kako nestašica čipova utiče na tržište
Manja proizvodnja direktno utiče na dostupnost automobila na tržištu. Zbog smanjene ponude, cene novih vozila ponovo rastu, a to automatski podiže i cene polovnih automobila.
Kupci u Evropi i na Balkanu već primećuju duže rokove isporuke — od nekoliko meseci pa čak i do godinu dana za pojedine modele.
Takođe, zbog nedostatka čipova, proizvođači često ograničavaju opremu u novim vozilima. Automobili se prodaju sa smanjenim brojem funkcija – bez adaptivnog tempomata, automatskog parkiranja ili digitalne instrument table – sve dok se situacija sa čipovima ne stabilizuje.
Zašto se automobilska industrija toliko oslanja na čipove
Današnji automobil sadrži između 1.000 i 3.000 čipova, u zavisnosti od složenosti modela. Elektronika je postala osnova svakog savremenog automobila – od sistema bez ključa, preko asistencije u vožnji, do multimedijalnih uređaja.
Elektrifikacija vozila dodatno je povećala potražnju za čipovima.
Električni automobili zahtevaju daleko više procesora i senzora nego vozila sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem, jer svaki deo pogona mora biti pod nadzorom računara.
Zbog toga se danas može reći da je automobil više računar na točkovima nego klasično prevozno sredstvo.
Glavni uzroci nove krize
Stručnjaci navode nekoliko ključnih faktora koji su doveli do ponovne nestašice čipova:
- Preopterećenje azijskih fabrika – Tajvan i Južna Koreja proizvode više od 70% svetskih čipova, a svaka zastoja u isporuci utiče globalno.
- Geopolitičke tenzije – sukobi, sankcije i problemi u međunarodnoj trgovini usporavaju transport i nabavku materijala.
- Rast potražnje za elektronikom – tržište mobilnih uređaja i AI tehnologije „pojede“ veliki deo kapaciteta proizvodnje.
- Povećanje troškova sirovina – litijum, silicijum i retki metali poskupljuju, što utiče na krajnju cenu svakog čipa.
Sve to zajedno stvara „savršenu oluju“ u kojoj automobilska industrija trpi zbog čipova i nedostatka planiranja u lancima snabdevanja.
Reakcija proizvođača
Velike automobilske kompanije već pokušavaju da se prilagode.
Škoda, BMW i Mercedes najavili su partnerstva sa proizvođačima čipova u Evropi, dok Tesla razmatra sopstvenu proizvodnju mikrokontrolera.
General Motors je pokrenuo projekat sa američkim firmama kako bi se deo proizvodnje vratio iz Azije u SAD.
Evropska unija je, takođe, pokrenula EU Chips Act, plan vredan više od 40 milijardi evra kojim želi da poveća lokalnu proizvodnju čipova i smanji zavisnost od uvoza.
Ipak, ti projekti zahtevaju godine da se sprovedu — pa trenutna kriza još uvek nema brzo rešenje.
Kakve su prognoze
Analitičari očekuju da će nestašica čipova trajati bar do kraja 2026. godine, dok se proizvodnja ne stabilizuje.
Automobilske kompanije će do tada morati da pronađu alternativne načine — optimizaciju elektronike, redizajn modula i manju zavisnost od pojedinačnih dobavljača.
Za kupce to znači da će tržište ostati nestabilno, a cene automobila visoke.
S druge strane, ova kriza može biti i prilika za razvoj lokalnih fabrika i jačanje evropske samostalnosti u proizvodnji čipova.
Zaključak
Automobilska industrija ponovo je u krizi zbog čipova, i to jasno pokazuje koliko je moderna tehnologija istovremeno i prednost i slabost.
Bez malih, nevidljivih komponenti – čipova – čitava industrija od milijardi evra može da stane.
Ova situacija podseća da budućnost automobila ne zavisi samo od goriva, električne energije ili dizajna, već od mikroskopskih delova koji sve to povezuju.
Dok se svet ne izbori sa ovom krizom, automobil koji čekamo možda će još neko vreme ostati — samo narudžbina na papiru.
Leave a Reply