Ideja da se automobili pokreću na vodu postoji već decenijama.
Mnogi su čuli za „vodeni pogon“ i razne izume koji su navodno mogli da zamene benzin ili dizel običnom vodom.
Ipak, koliko u svemu tome ima istine?
Automobili na vodu predstavljaju jednu od najkontroverznijih tema u automobilskoj industriji – jer se nalaze na granici između nauke, ekologije i teorija zavere.
Kako funkcionišu automobili na vodu?
U osnovi, automobili na vodu ne rade doslovno tako da voda sagoreva i pokreće motor.
Voda sama po sebi nije gorivo – ali može biti izvor vodonika, koji jeste gorivo.
Proces kojim se voda „pretvara“ u energiju zove se elektroliza.
Tokom elektrolize, električna energija razdvaja molekul vode (H₂O) na vodonik (H₂) i kiseonik (O₂).
Zatim se taj vodonik koristi kao gorivo, dok se kisik oslobađa u atmosferu.
Ova tehnologija već postoji i koristi se kod automobila na vodonik – koji su u suštini prava, naučno potvrđena verzija „automobila na vodu“.
Razlika između automobila na vodonik i automobila na vodu
Mnogi mešaju pojmove „automobil na vodu“ i „automobil na vodonik“.
Razlika je ključna:
- Automobil na vodu bio bi vozilo koje direktno koristi običnu vodu kao gorivo.
- Automobil na vodonik koristi vodonik dobijen iz vode, ali u kontrolisanom procesu i pod visokim pritiskom.
Dakle, voda se koristi samo kao izvor sirovine, dok se za pokretanje koristi gasni vodonik.
U praksi, voda nije efikasno gorivo jer je potrebno više energije da se proizvede vodonik nego što se dobije njegovim sagorevanjem.
Zbog toga se čista voda ne koristi direktno kao pogon, već kao polazna tačka za vodoničnu tehnologiju.
Prednosti automobila na vodu (odnosno na vodonik)
Iako sama voda ne može pokretati motor, ideja automobila koji rade uz pomoć vodonika ima mnogo prednosti:
- Bez emisije štetnih gasova – jedini nusproizvod je vodena para.
- Brzo punjenje – rezervoar se puni vodonikom za nekoliko minuta, slično kao benzin.
- Tiši i efikasniji rad motora.
- Manja zavisnost od fosilnih goriva.
Zbog toga se mnoge automobilske kompanije, poput Toyote, Hyundaija i Honde, već godinama bave razvojem vozila sa vodoničnim gorivnim ćelijama.
Poznati modeli automobila na vodonik
Jedan od najpoznatijih automobila na svetu koji koristi vodonik je Toyota Mirai.
Ovaj automobil koristi gorivne ćelije koje iz vodonika proizvode električnu energiju.
Rezultat je gotovo nečujna vožnja i emisija nula štetnih gasova.
Slične modele razvili su i Hyundai Nexo i Honda Clarity Fuel Cell.
U Srbiji se ovi modeli još uvek retko viđaju, jer infrastruktura za punjenje vodonika praktično ne postoji.
To je jedan od glavnih razloga zašto automobili na vodu još nisu postali masovno dostupni.
Istorija i mitovi o automobilima na vodu
Kroz istoriju, postojali su brojni pokušaji da se napravi automobil koji doslovno radi na vodu.
Najpoznatiji slučaj je Stanley Meyer, američki pronalazač koji je tvrdio da je napravio „vodeni motor“.
Prema njegovim rečima, automobil bi mogao da pređe stotine kilometara samo sa nekoliko litara vode.
Međutim, naučna zajednica nikada nije potvrdila njegove tvrdnje, a njegova tehnologija je proglašena neodrživom.
Mnogi slični eksperimenti su završavali isto – teorijski zanimljivi, ali praktično neefikasni.
Razlog je jednostavan: energija potrebna da se razbije molekul vode veća je od energije koja se kasnije može dobiti iz tog vodonika.
Zbog toga naučnici smatraju da „automobili na običnu vodu“ još uvek nisu realni.
Glavne prepreke razvoja
Razvoj automobila na vodu suočava se sa nekoliko ključnih problema:
- Visoki troškovi proizvodnje vodonika – proces elektrolize je skup i zahteva ogromne količine električne energije.
- Nedostatak infrastrukture – na Balkanu ne postoji nijedna javna pumpa za punjenje vodonikom.
- Bezbednost – vodonik je zapaljiv gas, pa zahteva specijalne rezervoare i visoke bezbednosne standarde.
- Cena vozila – automobili sa gorivnim ćelijama su i dalje višestruko skuplji od klasičnih električnih automobila.
Zbog ovih razloga, proizvodnja i prodaja automobila na vodu još uvek nisu isplativi na masovnom nivou.
Automobili na vodu i ekologija
Ako bi tehnologija bila ekonomski održiva, automobili na vodu mogli bi značajno smanjiti zagađenje vazduha.
U gradovima gde dominiraju dizel motori, prelazak na vodonik bi smanjio emisiju CO₂ i NOx gasova za više od 90%.
Takođe, ti automobili ne proizvode čestice čađi, što bi doprinelo zdravijem okruženju.
Zato se mnoge zemlje Evropske unije već pripremaju da u budućnosti uvedu vodonične stanice kao deo nacionalne energetske strategije.
Koliko smo blizu automobilima na vodu?
Trenutno, automobili na vodonik su najbliža realnost verziji „automobila na vodu“.
Oni već postoje, funkcionišu i prodaju se u Japanu, Nemačkoj i Kaliforniji.
Međutim, da bi postali dostupni svima, potrebno je vreme – i ogromna ulaganja u infrastrukturu.
Procene stručnjaka govore da bi masovna primena vodoničnih vozila mogla da počne tek između 2030. i 2040. godine.
Zaključak
Automobili na vodu možda još uvek zvuče kao san, ali taj san polako postaje moguć uz pomoć tehnologije na vodonik.
Iako voda sama po sebi ne može pokretati motor, njen element – vodonik – ima potencijal da u potpunosti promeni način na koji razmišljamo o energiji i saobraćaju.
Još uvek smo daleko od sveta u kojem sipamo običnu vodu u rezervoar i vozimo stotine kilometara, ali nauka se kreće u tom pravcu.
Za sada, automobili na vodonik predstavljaju najbližu i najrealniju verziju te ideje.
Možda će upravo oni, za koju deceniju, zameniti benzinske pumpe – i postati simbol nove, čiste i održive budućnosti automobilske industrije.
Leave a Reply