U svetu automobila, buka je decenijama bila sinonim za snagu, karakter i mehaničku autentičnost. Zvuk motora predstavljao je emocionalnu vezu između vozača i mašine, ali tehnološki napredak doneo je novu realnost. Električni i hibridni automobili postali su toliko tihi da su u pojedinim državama proglašeni bezbednosnim rizikom. Upravo zbog toga, pojedini automobili su zabranjeni ili ograničeni jer su – previše tihi.
Zašto previše tihi automobili predstavljaju problem
Previše tihi automobili menjaju način na koji učesnici u saobraćaju percipiraju vozila u pokretu. Pešaci, biciklisti i osobe sa oštećenim vidom decenijama su se oslanjali na zvuk motora kao osnovni signal da se vozilo približava. Kod modernih električnih automobila taj signal gotovo da ne postoji.
U urbanim sredinama, gde se saobraćaj odvija sporije, previše tihi automobili postaju gotovo neprimetni. Statistike su pokazale da je broj incidenata sa pešacima porastao nakon masovnijeg uvođenja električnih vozila, upravo zbog njihove tišine.
Prvi slučajevi zabrane previše tihih automobila
Japan je bio među prvim zemljama koje su reagovale. Već početkom 2010-ih, japanske vlasti su primetile povećan broj nezgoda sa električnim automobilima pri malim brzinama. Kao odgovor, uvedeni su propisi koji zahtevaju da previše tihi automobili emituju veštački zvuk pri kretanju.
Sličan trend ubrzo je usledio u Sjedinjenim Američkim Državama. Nacionalna uprava za bezbednost saobraćaja (NHTSA) donela je propise prema kojima električni i hibridni automobili moraju proizvoditi zvuk do određene brzine. Bez tog sistema, vozilo praktično ne može biti registrovano.
Evropska regulativa i obavezni zvučni sistemi
Evropska unija je 2019. godine uvela obavezu ugradnje AVAS sistema (Acoustic Vehicle Alerting System). Ovaj sistem je direktan odgovor na problem koji stvaraju previše tihi automobili. Bez aktivnog AVAS-a, vozilo ne ispunjava homologacione uslove.
Previše tihi automobili koji nemaju ovaj sistem ne mogu se prodavati kao nova vozila na tržištu EU, a u pojedinim državama zabranjena je i registracija polovnih uvezenih vozila bez aktivnog zvučnog upozorenja.
Koji automobili su bili pogođeni zabranama
Rani modeli električnih automobila najčešće su se našli na udaru regulative. Prve generacije Nissan Leafa, Renault Zoea i BMW i3 bile su poznate po gotovo potpunoj tišini pri vožnji. Iako nisu masovno zabranjeni, njihova upotreba je ograničena dok se ne ugradi dodatni zvučni sistem.
U nekim gradovima, poput Pariza i Londona, lokalne vlasti su čak razmatrale ograničenja za kretanje previše tihih automobila u pešačkim zonama bez dodatnih bezbednosnih mera.
Bezbednost pešaka kao ključni argument
Glavni razlog zašto su previše tihi automobili postali problem jeste bezbednost. Istraživanja su pokazala da električni automobili imaju veći rizik od sudara sa pešacima pri brzinama ispod 30 km/h u poređenju sa vozilima sa SUS motorima.
Posebno su ugrožene slepe i slabovide osobe, koje se gotovo isključivo oslanjaju na sluh. Organizacije za zaštitu osoba sa invaliditetom bile su među najglasnijim zagovornicima strožih pravila za previše tihe automobile.
Veštački zvuk – rešenje ili kompromis
Uvođenje veštačkog zvuka rešilo je deo problema, ali otvorilo nova pitanja. Kakav zvuk treba da proizvode previše tihi automobili? Da li treba da imitiraju klasične motore ili da stvaraju potpuno nove zvučne identitete?
Proizvođači su krenuli različitim putevima. Neki su se odlučili za futurističke tonove, dok su drugi simulirali zvuk benzinskih motora. Ipak, cilj je uvek isti – da previše tihi automobili postanu čujni i predvidivi u saobraćaju.
Reakcije vozača i javnosti
Mnogi vlasnici električnih vozila u početku su negodovali. Tišina je bila jedan od glavnih razloga zašto su se odlučili za električni automobil. Uvođenje obaveznog zvuka doživljeno je kao narušavanje tog iskustva.
Međutim, sa vremenom je postalo jasno da kompromis između udobnosti i bezbednosti mora postojati. Danas većina vozača prihvata činjenicu da previše tihi automobili moraju imati neku vrstu zvučnog upozorenja.
Da li će automobili ikada ponovo biti potpuno tihi
U trenutnom regulatornom okviru, odgovor je – ne. Previše tihi automobili više nisu dozvoljeni bez dodatnih sistema upozorenja. Bezbednost u saobraćaju ima prednost nad komforom i estetikom tišine.
U budućnosti se očekuje razvoj pametnih zvučnih sistema koji će se prilagođavati okruženju. Ideja je da previše tihi automobili budu glasniji samo kada je to neophodno, dok će u drugim situacijama zadržati gotovo nečujan rad.
Zaključak
Previše tihi automobili predstavljaju paradoks modernog saobraćaja. Tehnologija koja je donela tišinu, komfor i smanjenje zagađenja istovremeno je otvorila ozbiljna bezbednosna pitanja. Zbog toga su pojedini automobili zabranjeni ili ograničeni dok ne ispune nove standarde.
Uprkos početnim kontroverzama, jasno je da regulativa nije usmerena protiv inovacija, već ka njihovom bezbednom uklapanju u svakodnevni život. Previše tihi automobili više nisu samo tehničko dostignuće – oni su primer kako tehnologija mora da se prilagodi ljudima, a ne obrnuto.
Leave a Reply