Kupovina polovnog automobila uvek nosi određeni rizik, a jedna od najvećih prevara na tržištu jeste vraćena kilometraža. Na Balkanu je ova praksa, nažalost, i dalje veoma rasprostranjena, jer većina kupaca više veruje automobilu koji na satu pokazuje manju kilometražu. Prodavci koriste ovu slabost kako bi vozilo prikazali mlađim i manje korišćenim nego što zaista jeste. Upravo zbog toga, svako ko kupuje polovan automobil mora znati kako da prepozna vraćenu kilometražu i tako izbegne nepotrebne troškove i razočaranje.
Zašto se vraća kilometraža?
Postoji nekoliko razloga zašto prodavci pribegavaju ovoj prevari. Pre svega, automobil sa manjom kilometražom ima veću tržišnu vrednost. Razlika u ceni između vozila sa 100.000 km i onog sa 250.000 km može biti i nekoliko hiljada evra. Zbog toga se vraćena kilometraža koristi kao način da se vozilo proda brže i skuplje.
Drugi razlog je psihološki – kupci jednostavno više veruju automobilu koji pokazuje manji broj kilometara. Čak i ako je automobil redovno održavan, broj na satu često ima presudnu ulogu. To dovodi do toga da je vraćena kilometraža postala gotovo standardna praksa kod nesavesnih trgovaca.
Kako prepoznati vraćenu kilometražu?
Iako prevara može izgledati uverljivo, postoje brojni tragovi koji mogu ukazati na to da je kilometraža nerealno niska. Evo na šta treba obratiti pažnju:
1. Istrošenost unutrašnjosti
Ako automobil pokazuje 120.000 km, a volan je izlizao do golog plastika, pedale su potrošene ili sedišta imaju duboke tragove korišćenja, velika je šansa da se radi o vraćenoj kilometraži. Prava kilometraža se ogleda na detaljima unutrašnjosti koji se svakodnevno koriste.
2. Stanje volana i menjača
Kožom presvučeni volani i ručice menjača brzo otkrivaju stvarnu upotrebu vozila. Ako su oštećeni, izlizani ili ispucali, a na satu stoji mala kilometraža, to je jasan znak da se nešto ne poklapa. Vraćena kilometraža često ide ruku pod ruku sa neusklađenim tragovima korišćenja.
3. Pedale i tepisi
Pedale su jedan od najpouzdanijih pokazatelja. Na automobilu sa realnih 80.000 km pedale bi trebalo da izgledaju gotovo kao nove. Ako su gumeni delovi istrošeni, to može ukazivati na mnogo više pređenih kilometara. Isto važi i za tepih kod vozača, gde se habanje javlja znatno ranije.
4. Provera servisne knjižice
Prva stvar koju treba uraditi jeste proveriti servisnu istoriju. Ako su kilometri u knjižici uredno upisivani i ako postoji kontinuitet, šansa za vraćenu kilometražu je manja. Međutim, falsifikovane knjižice su česte, pa je dobro proveriti i pečate servisa ili pozvati ovlašćeni servis radi potvrde.
5. Elektronska dijagnostika
Savremeni automobili imaju memoriju u različitim modulima (ABS, ECU, klima, menjač). Kilometraža se često upisuje u više sistema. Kada je vraćena kilometraža na satu, ona se ne menja u svim modulima. Kvalitetnom dijagnostikom lako se otkrije prava vrednost.
6. Pregled kod stručnjaka
Ako niste sigurni, najbolje je povesti majstora ili stručnjaka za polovna vozila. Iskusno oko može primetiti detalje koje laici lako previde. Mehaničari često na osnovu stanja motora, kočnica ili vešanja mogu proceniti da li je vraćena kilometraža.
Koliko je rasprostranjena vraćena kilometraža?
Prema istraživanjima, u nekim državama Balkana više od 50% polovnih automobila ima vraćenu kilometražu. To znači da je svaka druga ponuda potencijalno rizična. Problem je i nedostatak zakonskih regulativa – iako postoje kazne, u praksi se retko primenjuju. Time se kupci ostavljaju na milost i nemilost prodavaca, a vraćena kilometraža ostaje nezaustavljiva praksa.
Posledice kupovine automobila sa vraćenom kilometražom
Kupovina vozila sa lažno prikazanim kilometrima može biti veoma skupa. Automobil koji pokazuje 120.000 km, a zapravo ima 250.000 km, može zahtevati ozbiljne popravke koje nisu očekivane – od zamene kvačila i zamajca do turbina i injektora. Troškovi mogu dostići i nekoliko hiljada evra, što u potpunosti poništava uštedu pri kupovini.
Pored toga, vraćena kilometraža može značiti i veću nesigurnost u vožnji, jer vozilo sa većim brojem kilometara može imati skrivena oštećenja i smanjenu bezbednost.
Kako se zaštititi?
Da bi kupci izbegli prevaru, preporučuje se nekoliko koraka:
- Uvek proveriti servisnu istoriju – kod ovlašćenih servisa ili preko VIN broja.
- Koristiti dijagnostiku – provera kilometraže u elektronskim modulima daje realnu sliku.
- Obratiti pažnju na detalje – unutrašnjost, volan, pedale i menjač govore više od brojeva.
- Poverenje u prodavca – kupujte samo od proverenih dilera ili privatnih vlasnika sa jasnom istorijom vozila.
- Ne verovati slepo u “malo prešao” priče – ako ponuda deluje predobro da bi bila istinita, verovatno i jeste.
Zaključak
Vraćena kilometraža jedan je od najvećih problema pri kupovini polovnjaka na Balkanu. Iako je teško potpuno se zaštititi, uz pažnju i proveru moguće je prepoznati nelogičnosti i izbeći prevaru. Kupci moraju biti svesni da kilometraža nije jedini faktor koji određuje stanje automobila. Redovno održavanje, servisna istorija i opšti utisak vozila mnogo su pouzdaniji pokazatelji nego sam broj na satu.
Sve dok se zakoni ne pooštre, odgovornost ostaje na kupcima da nauče kako se prepoznaje vraćena kilometraža i da donesu što sigurniju odluku pri kupovini. Tako se štedi novac, vreme i živci, a ujedno se povećava i bezbednost na putevima.
Leave a Reply