Tržište automobila u regionu Balkana oduvek je bilo podložno oscilacijama, a najnoviji podaci iz Podgorice i drugih gradova Crne Gore pokazuju zanimljiv trend. Prema zvaničnoj statistici, registracija vozila u Crnoj Gori beleži pad od 5% u drugom kvartalu 2025. godine u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Ovaj podatak izazvao je pažnju kako kupaca, tako i auto-industrije i stručnjaka koji prate trendove.
Zašto se dešava pad, šta to znači za auto-kuće, prodavce i potrošače, i da li je ovo samo privremena oscilacija ili nagoveštaj dubljih problema? Hajde da detaljno analiziramo.
Opšti pregled tržišta
Crna Gora je specifično tržište kada je reč o automobilima. Sa relativno malim brojem stanovnika i izraženom sezonskom ekonomijom, potražnja za vozilima direktno zavisi od turističkih tokova, ekonomske stabilnosti i kupovne moći građana.
Dok je prethodnih godina beležen rast prodaje, posebno u segmentu SUV i hibridnih modela, 2025. godina donela je izvesne izazove. Podatak da je registracija vozila u Crnoj Gori smanjena za 5% u drugom kvartalu nagoveštava da tržište ulazi u fazu stagnacije.
Razlozi pada registracija
1. Ekonomska nesigurnost
Inflacija i rast životnih troškova pogodili su region, a Crna Gora nije izuzetak. Građani su oprezniji pri velikim kupovinama, što se direktno odražava na odluku o kupovini novih automobila.
2. Visoke cene polovnih vozila
Paradoksalno, iako je tržište polovnjaka tradicionalno jače, cene polovnih automobila uvezenih iz EU su porasle. To obeshrabruje mnoge potencijalne kupce, jer razlika između polovnih i novih modela više nije toliko velika.
3. Nedostatak subvencija za električna vozila
Dok u regionu zemlje poput Hrvatske i Slovenije nude subvencije za kupovinu električnih i hibridnih modela, u Crnoj Gori takvih podsticaja nema ili su minimalni. To usporava prelazak na novu generaciju vozila i utiče na broj registracija.
4. Turistička sezona i prioriteti
Veliki deo ekonomije oslanja se na turizam. U periodu kada troškovi života rastu, prioriteti su usmereni na sezonske prihode i ulaganja, a ne na kupovinu novih automobila.
Ko najviše gubi?
Pad od 5% u drugom kvartalu posebno je pogodio uvoznike novih vozila. Brendovi poput Škode, Dacije, Hyundaija i Toyote, koji su prethodnih godina beležili konstantan rast, sada se suočavaju sa smanjenom potražnjom.
Auto-kuće su primorane da revidiraju svoje strategije – više popusta, produžene garancije i agresivnije marketinške kampanje. Ipak, tržište je malo, pa su margine za manevrisanje ograničene.
Registracija po regionima
Najveći pad registrovan je u Podgorici, gde se tradicionalno beleži najviše novih registracija. Ipak, manji gradovi poput Nikšića i Bara pokazuju blagi rast, što ukazuje da je potražnja neujednačena i zavisi od lokalnih ekonomskih faktora.
Severni deo zemlje, gde su prosečne plate niže, i dalje beleži dominantno tržište polovnjaka, dok na primorju postoji nešto veći interes za nove SUV modele, posebno zbog turističkih potreba.
Poređenje sa regionom
Kada se uporedi sa susedima, situacija u Crnoj Gori deluje kontrastno. BiH je u julu beležila rast od 9,2% u registraciji novih automobila, Hrvatska je imala bum zahvaljujući subvencijama za električna vozila, dok je Srbija zabeležila blagi rast uprkos inflaciji.
Ovo poređenje jasno pokazuje da registracija vozila u Crnoj Gori zaostaje za regionalnim trendovima, a glavni razlog je nedostatak sistemskih podsticaja i manja kupovna moć građana.
Efekti na društvo i ekonomiju
Pad registracija ima šire posledice:
- Manje poreskih prihoda – manji broj novih vozila znači i manji prihod od poreza i taksi.
- Starija vozila na putevima – usporava se obnova voznog parka, što znači više zagađenja i niži nivo bezbednosti.
- Veća potražnja za servisima – stariji automobili zahtevaju češće popravke, što opterećuje vozače.
Kako odgovoriti na izazove?
Da bi se situacija popravila, neophodni su konkretni potezi:
- Uvođenje subvencija za električne i hibridne automobile – primer Hrvatske pokazuje da to može značajno povećati broj registracija.
- Fleksibilniji leasing i kreditne opcije – sniženje kamata i povoljnije otplate mogu motivisati kupce.
- Regulatorne mere – postepeno ograničavanje uvoza starih automobila, kako bi se kupci usmerili na modernije modele.
- Edukacija potrošača – naglašavanje dugoročne uštede i sigurnosti kod novih vozila.
Pogled u budućnost
Pad od 5% u drugom kvartalu ne mora nužno značiti dugoročnu stagnaciju. Automobilsko tržište u Crnoj Gori je malo i osetljivo na sezonske i ekonomske faktore, pa se oporavak može očekivati već u narednim mesecima, posebno ukoliko dođe do jače turističke sezone i stabilizacije cena.
Ako država uvede makar minimalne subvencije, broj registracija može ponovo rasti i približiti se regionalnim trendovima. Dugoročno, prelazak na električna vozila bi mogao značajno promeniti statistiku, ali samo ako infrastruktura i zakonodavni okvir budu pratili taj proces.
Zaključak
Pad od 5% u registracijama vozila u drugom kvartalu 2025. godine ukazuje na izazove sa kojima se tržište suočava. Registracija vozila u Crnoj Gori pokazuje jasne slabosti u poređenju sa susedima – manjak subvencija, ograničena kupovna moć i zavisnost od turističkih ciklusa.
Ipak, ovo može biti i prilika da se donesu nove mere koje bi dugoročno modernizovale vozni park, povećale bezbednost i smanjile emisiju štetnih gasova. Ukoliko se pravovremeno reaguje, Crna Gora može da uhvati priključak sa regionom i pretvori trenutni pad u osnovu za budući rast.
Leave a Reply