Položaj volana u automobilu jedna je od onih stvari koje vozači često uzimaju zdravo za gotovo — sve dok se ne nađu u zemlji gde je sve „naopako“. U nekim državama volan se nalazi na levoj strani vozila, dok je u drugima smešten na desnoj. Ova razlika utiče na način vožnje, bezbednost, infrastrukturu, pa čak i na automobilsku industriju. Razlog zašto se u nekim državama volan nalazi na desnoj strani ima duboke istorijske, praktične i kulturološke korene.
Istorijski razlozi za desnu stranu volana
Poreklo iz vremena konja i kočija
Da bi se razumelo zašto se u nekim državama volan nalazi na desnoj strani, potrebno je vratiti se vekovima unazad, u period pre automobila. Većina ljudi je bila dešnjaka, a jahači su držali mač u desnoj ruci. Kretanje levom stranom puta omogućavalo je lakšu odbranu i bolju kontrolu nad okruženjem.
Kočijaši su često sedeli na desnoj strani zaprege kako bi bičem, koji se držao u desnoj ruci, mogli da kontrolišu konje bez ometanja putnika. Taj raspored se vremenom ustalio i preneo na rane oblike saobraćaja.
Uticaj Britanskog carstva
Veliki preokret dolazi sa razvojem modernog drumskog saobraćaja u Velikoj Britaniji. Ujedinjeno Kraljevstvo je formalizovalo vožnju levom stranom puta, a samim tim i vozila sa volanom na desnoj strani. Kako je Britansko carstvo imalo ogroman uticaj širom sveta, ovaj sistem je prenet u mnoge kolonije.
Zato se danas volan na desnoj strani koristi u zemljama poput Ujedinjenog Kraljevstva, Japana, Australije, Novog Zelanda, Indije i Južne Afrike.
Tehnička i bezbednosna logika desnog volana
Bolja preglednost u levoj traci
Kada se vozi levom stranom puta, vozač sedi bliže sredini kolovoza. To omogućava bolju preglednost prilikom preticanja i procene udaljenosti vozila iz suprotnog smera. Upravo zato se u državama sa levom stranom vožnje koristi volan na desnoj strani.
Ovaj raspored nije slučajan — on je direktno povezan sa bezbednošću i kontrolom vozila u realnim uslovima.
Prilagođavanje infrastrukturi
Položaj volana utiče i na dizajn puteva, raskrsnica, naplatnih rampi i kružnih tokova. Sve je prilagođeno tome da vozač ima najbolju moguću preglednost i ergonomiju. U zemljama gde se vozi levom stranom, ceo sistem je optimizovan za vozila sa desnim volanom.
Japan kao poseban slučaj
Iako nikada nije bio britanska kolonija, Japan koristi levu stranu puta i vozila sa volanom na desnoj strani. Razlog leži u razvoju železnice u 19. veku, koji su vodili britanski inženjeri. Železnički sistem postavio je standard koji se kasnije proširio i na drumski saobraćaj.
Japan je odličan primer kako tehnološki i infrastrukturni uticaji mogu oblikovati saobraćajna pravila jedne zemlje bez direktnog kolonijalnog uticaja.
Zašto većina sveta ipak koristi levi volan
Uticaj industrijalizacije i SAD
Razlog zašto većina sveta koristi vozila sa volanom na levoj strani leži u snažnom industrijskom i političkom uticaju Sjedinjenih Američkih Država. Razvojem masovne proizvodnje automobila, posebno zahvaljujući Fordu, standardizovan je dizajn vozila sa levim volanom.
SAD su usvojile vožnju desnom stranom puta, a taj sistem su prihvatile i mnoge evropske zemlje, bilo iz praktičnih ili ekonomskih razloga.
Napoleon i kontinentalna Evropa
Postoji i istorijska teorija da je Napoleon Bonaparta, kao levičar, forsirao vožnju desnom stranom puta u zemljama koje je osvajao. Time se Evropa dodatno podelila na dva saobraćajna sistema, što je ostalo do danas.
Prednosti i izazovi desnog volana danas
Prednosti
- Bolja preglednost pri vožnji levom stranom puta
- Prirodnija ergonomija u zemljama sa takvim saobraćajem
- Tradicija i prilagođena infrastruktura
Izazovi
- Problemi pri uvozu vozila u zemlje sa suprotnim sistemom
- Otežano preticanje na putevima gde se vozi desnom stranom
- Viši troškovi prilagođavanja vozila i osiguranja u nekim državama
Uprkos tim izazovima, sistemi sa desnim volanom funkcionišu jednako bezbedno kao i oni sa levim — pod uslovom da su pravilno primenjeni.
Globalna podela danas
Danas oko 35% svetske populacije živi u zemljama gde se vozi levom stranom puta i koristi volan na desnoj strani. Ostatak sveta koristi suprotan sistem. Nijedan nije „bolji“ sam po sebi — oba su rezultat istorije, geografije i tehnološkog razvoja.
Da li će se ikada sve ujednačiti
Iako bi jedinstveni globalni standard imao logističke prednosti, realno je malo verovatno da će doći do potpune harmonizacije. Troškovi promene infrastrukture, vozila i navika vozača bili bi enormni.
Automobilska industrija se zato prilagođava oba sistema, proizvodeći identične modele sa različitim položajem volana, zavisno od tržišta.
Zaključak
Razlog zašto se u nekim državama volan nalazi na desnoj strani nije slučajnost niti greška u dizajnu. To je rezultat istorijskih okolnosti, vojne strategije, industrijskog razvoja i bezbednosne logike.
Iako na prvi pogled deluje čudno ili nepraktično, desni volan savršeno funkcioniše u sistemima koji su za njega osmišljeni. On je podsetnik da saobraćaj, baš kao i automobili, nosi pečat istorije — i da ono što je „normalno“ zavisi od toga gde se nalazimo.
Leave a Reply