Saobraćajni zakoni postoje kako bi se obezbedila bezbednost učesnika u saobraćaju, smanjile nezgode i uveo red na putevima. Međutim, u pojedinim državama sveta postoje pravila koja više deluju kao plod birokratske mašte nego kao realna mera bezbednosti. Ovi propisi često izazivaju čuđenje, smeh, ali i ozbiljne kazne za vozače koji nisu ni svesni da krše zakon.
U nastavku su predstavljeni najbanalniji saobraćajni zakoni na svetu, sa primerima koji jasno pokazuju koliko regulativa može da ode daleko od zdravog razuma.
Zakoni koji zabranjuju „pogrešno ponašanje“ automobila
Prljav automobil kao prekršaj
U pojedinim evropskim državama, poput Rusije i Velike Britanije, vožnja prljavog automobila može biti kažnjiva ako se ne vide registarske tablice ili svetlosna signalizacija. Iako je logika delimično opravdana, u praksi se dešava da vozači dobiju kaznu zbog blata ili prašine nakon vožnje van grada ili loših vremenskih uslova.
U ekstremnim slučajevima, prljav automobil se tumači kao „nebezbedan za saobraćaj“, iako tehnički nije neispravan.
Zabranjeno ostati bez goriva
U Nemačkoj, na autoputu (Autobahn), ostajanje bez goriva smatra se saobraćajnim prekršajem. Razlog je taj što se pretpostavlja da je vozač mogao da predvidi situaciju i na vreme se zaustavi. Iako zakon ima bezbednosnu osnovu, mnogima deluje apsurdno da se prazna rezervoar kažnjava, posebno u vanrednim okolnostima.
Neobični zakoni vezani za ponašanje vozača
Zabranjeno psovanje u vozilu
U nekim američkim saveznim državama postoje lokalni propisi koji zabranjuju nepristojno ponašanje ili gestikulaciju tokom vožnje. Psovanje, pokazivanje srednjeg prsta ili „agresivna mimika“ mogu se tumačiti kao remećenje javnog reda i mira, čak i ako nisu direktno usmereni ka drugom učesniku u saobraćaju.
Nema vožnje u papučama ili bos
U pojedinim zemljama, uključujući delove Španije i Grčke, vožnja u papučama, sandalama ili bosim nogama smatra se rizičnom i može dovesti do kazne. Argument je da vozač nema punu kontrolu nad pedalama, iako ne postoji univerzalni dokaz da ovakav način vožnje direktno povećava broj nezgoda.
Zakoni koji regulišu izgled i ponašanje putnika
Zabranjeno jesti ili piti tokom vožnje
U nekim regionima Australije i SAD, jedenje tokom vožnje može biti tretirano kao odvraćanje pažnje. Iako korišćenje mobilnog telefona ima jasne negativne efekte, zabrana konzumiranja hrane često se smatra preteranom, naročito na dugim putovanjima.
Kućni ljubimci pod strogim pravilima
U određenim državama, pas u vozilu mora biti vezan ili smešten u poseban transporter. Ako životinja slobodno sedi na suvozačkom sedištu, vozač može biti kažnjen. Iako je bezbednost opravdanje, mnogi smatraju da zakon ne uzima u obzir realne uslove i navike vozača.
Apsurdi vezani za vremenske i spoljašnje uslove
Prskanje pešaka kao prekršaj
U Velikoj Britaniji postoji zakon po kojem vozač može biti kažnjen ako namerno ili nemarno poprska pešaka vodom iz bare. Iako je zakon star i retko se primenjuje, i dalje je važeći, a kazne mogu biti visoke.
Ovaj propis često se navodi kao primer zakona koji je izgubio dodir sa modernim saobraćajem.
Obavezna čista šoferšajbna — uvek
U nekim državama SAD, čak i mala napuklina ili mrlja na vetrobranu može biti razlog za kaznu. Čak i ako ne ometa vidno polje, zakon ga tretira kao potencijalnu opasnost.
Zašto ovakvi saobraćajni zakoni postoje
Preventiva ili birokratija
Mnogi banalni saobraćajni zakoni nastali su kao reakcija na pojedinačne incidente. Umesto da se zakon prilagodi razumu, on ostaje zapisan decenijama, iako se tehnologija, vozila i saobraćajna kultura menjaju.
Prostor za proizvoljno tumačenje
Problem sa ovakvim pravilima leži u tome što ostavljaju prostor za subjektivno tumačenje. Ono što je za jednog policajca bezazleno, za drugog može biti prekršaj.
Kako se vozači mogu zaštititi
Informisanost kao najbolja zaštita
Vozači koji putuju u inostranstvo često nisu svesni lokalnih saobraćajnih zakona. Informisanje pre puta može sprečiti neprijatna iznenađenja i nepotrebne kazne.
Zdrav razum i prilagođavanje
Iako mnogi propisi deluju smešno, poštovanje lokalnih pravila je obavezno. Prilagođavanje uslovima i zakonima zemlje u kojoj se vozi ostaje odgovornost svakog učesnika u saobraćaju.
Zaključak: kada zakon izgubi meru
Najbanalniji saobraćajni zakoni na svetu pokazuju da granica između bezbednosti i apsurda često nije jasno definisana. Iako je namera većine propisa pozitivna, njihova primena ponekad dovodi do nelogičnih situacija koje više zbunjuju nego što štite.
U svetu u kojem se vozila ubrzano razvijaju, a saobraćaj postaje sve složeniji, ostaje otvoreno pitanje da li će se zakonodavci prilagođavati realnosti — ili će banalni saobraćajni zakoni i dalje ostajati deo svakodnevice vozača širom sveta.
Leave a Reply