Kada su se prvi automobili pojavili krajem 19. veka, brzina nije bila prioritet.
Cilj je bio da se stvori vozilo koje može da se kreće bez pomoći konja, a ne da obara rekorde.
Ipak, kako su godine prolazile, ljudska želja za većom brzinom postala je glavni pokretač razvoja automobilske industrije.
Od skromnih 16 km/h, koliko je išao prvi automobil, do današnjih hiperautomobila koji prelaze 400 km/h — put napretka bio je neverovatan.
Prvi automobili – kada je 16 km/h bilo brzo
Prvi automobil na svetu, koji se pokretao motorom sa unutrašnjim sagorevanjem, konstruisao je Karl Benz 1885. godine.
Njegov model, poznat kao Benz Patent-Motorwagen, imao je motor od 0,75 konjskih snaga i maksimalnu brzinu od oko 16 km/h.
Za to vreme, to je bila revolucionarna brojka – konjička kola retko su prelazila 10 km/h.
Tada je i sam koncept brzine bio relativan.
Drumska infrastruktura nije postojala, a automobili su se kretali po kaldrmi i neasfaltiranim putevima.
Zato se brzina od 16 km/h smatrala impresivnom i dovoljno opasnom da su mnoge zemlje uvele ograničenja – u Velikoj Britaniji, na primer, automobili su morali da se kreću iza čoveka koji je hodao i nosio crvenu zastavicu kao upozorenje pešacima.
Početak 20. veka – prelazak granice od 100 km/h
Početkom 1900-ih automobili su postali snažniji i pouzdaniji.
Inženjeri su počeli da eksperimentišu sa većim motorima i lakšim konstrukcijama.
Već 1904. godine Mercedes Simplex mogao je da dostigne 90 km/h, što je tada delovalo neverovatno brzo.
Samo tri godine kasnije, 1907. godine, Fiat 130 HP je premašio 150 km/h, a 1914. godine trkački automobili su već prelazili 200 km/h.
Razvoj brzine išao je uporedo sa razvojem tehnologije guma, menjača i goriva.
Period između dva svetska rata – era trkačkih rekorda
Između 1920. i 1939. godine, brzina je postala sinonim za prestiž i moć.
Automobili poput Bugatti Type 35 i Mercedes-Benz SSK vladali su trkačkim pistama, prelazeći 180 do 200 km/h.
U isto vreme, inženjeri su počeli da eksperimentišu sa aerodinamikom — oblik karoserije više nije bio samo estetsko pitanje, već ključ brzine.
Prvi rekordni automobili, kao što su Blue Bird i Auto Union Streamliner, dostizali su neverovatnih 400 km/h na test stazama poput Bonneville Salt Flats u SAD-u.
Ovaj period označio je početak „lova na brzinu“, koji i danas traje.
Pedesete i šezdesete – automobili za narod postaju brži
Nakon Drugog svetskog rata, automobil više nije bio luksuz za bogate, već potreba za običnog čoveka.
Masovna proizvodnja donela je vozila poput Volkswagen Bube i Fiat 500, koja nisu bila prebrza (oko 90 km/h), ali su bila pouzdana i pristupačna.
Ipak, u isto vreme pojavili su se i prvi sportski modeli koji su doneli novu eru brzine.
Pedestih i šezdesetih godina svet su osvojili Chevrolet Corvette, Jaguar E-Type i Ferrari 250 GTO, automobili koji su bez problema prelazili 200 km/h.
To je bio period kada je brzina postala simbol stila i statusa.
Sedamdesete i osamdesete – turbo revolucija
Sedamdesete godine donele su globalnu naftnu krizu, ali i nove tehnološke inovacije.
Proizvođači su počeli da razvijaju turbo punjače, čime su motori postajali manji, ali znatno snažniji.
Automobili poput Porsche 911 Turbo (1975) i BMW M1 pokazali su da se sportske performanse mogu kombinovati sa svakodnevnom upotrebom.
Do sredine osamdesetih, superautomobili su već prelazili 300 km/h.
Najpoznatiji primer iz tog perioda je Ferrari F40, koji je 1987. godine dostigao 324 km/h – tada najbrži serijski automobil na svetu.
Devedesete i dvehiljadite – borba za titulu najbržeg
Devedesete su donele takmičenje koje je privuklo globalnu pažnju: McLaren F1 je 1992. godine postavio rekord od 386 km/h, zahvaljujući motoru razvijenom u saradnji sa BMW-om.
Narednih godina pojavio se Bugatti Veyron, koji je pomerio granice – sa 1001 konjskom snagom i brzinom od 407 km/h, postao je novi simbol ekstremne tehnologije.
U isto vreme, masovni automobili su takođe napredovali – prosečan porodični auto sada je bez problema dostizao 180 do 200 km/h, dok su sportski modeli prelazili 250 km/h.
Moderno doba – hiperautomobili i granica od 500 km/h
Ulaskom u 2020-e godine, brzina automobila dostigla je nivoe koji su pre samo dve decenije delovali nemoguće.
Modeli poput Koenigsegg Jesko Absolut, Bugatti Chiron Super Sport 300+ i Hennessey Venom F5 prelaze 480 km/h, a testiranja pokazuju da će uskoro pasti i granica od 500 km/h.
Današnji automobili koriste aktivnu aerodinamiku, karbonske kompozite i hibridne pogone, što omogućava neverovatne performanse uz kontrolisanu stabilnost.
Ipak, zanimljivo je da savremeni električni modeli poput Tesla Model S Plaid i Rimac Nevera pokazuju da se ubrzanje i brzina mogu postići i bez tradicionalnog motora.
Koliko je dovoljno brzo?
Iako današnji automobili mogu da jure više od 400 km/h, postavlja se pitanje – da li je to zaista potrebno?
Većina zemalja ima ograničenja brzine ispod 130 km/h, a savremeni fokus premešta se sa maksimalne brzine na efikasnost, autonomiju i bezbednost.
Brzina više nije samo pitanje snage, već i tehnologije koja omogućava kontrolu, kočenje i zaštitu putnika pri velikim brzinama.
Zaključak
Od 16 km/h kod prvog automobila Karla Benza, do 480 km/h kod današnjih hiperautomobila, prošlo je svega nešto više od 130 godina.
To je dokaz koliko se brzo razvijala tehnologija i koliko je čovek težio da pomera granice mogućeg.
Iako su danas brzine ogromne, prava vrednost leži u znanju, inovaciji i sigurnosti koju moderni automobili nude.
Brzina je i dalje fascinantna – ali sada znamo da nije sve u tome koliko brzo ideš, već koliko daleko možeš da stigneš bezbedno.
Leave a Reply